Priprema površine aluminijuma je tehnološki proces koji ima za cilj da se površina pripremi za formiranje (nanošenje) organske prevlake (plastifikaciju). Odgovarajućom pripremom površine aluminijuma ostvaruje se dobra veza površine i organske prevlake, te dobra koroziona stabilnost plastificiranog aluminijuma.
Oksidni filmovi spontano formirani na površini aluminijuma nemaju zadovoljavajuće mehaničke i korozione osobine. Površina aluminijuma je meka, pokrivena sa oksidnim filmom sive boje, koji se u kontaktu sa drugim predmetima lako skida. Ako bi se provela plastifikacija na takvom aluminijumu (prirodna površina aluminijumskih profila i limova), rezultati bi bli veoma slabi. Formirana organska prevlaka ne bi imala čvrtstu vezu sa površinom aluminijuma, organska prevlaka bi se nakon tvrdog dodira, pogotovu pri savijanju, odvajala od aluminijuma. Nakon sečenja aluminijumskog lima i profila, dolazilo bi vrlo brzo do intenzivne pojave filiformne korozije, koja dovodi do stvaranja „klobuka“ i odvajanja prevlake od površine aluminijuma na mestu sečenja.
U tehnološkom procesu pripreme površine aluminijuma značajne su dve tehnološke operacije: prva – uklanjanje sa površine aluminijuma spontano formiranih oksidnih filmova (čišćenje površine) druga- kontrolisano formiranje prevlaka (oksidnih, hromatnih, nehromatnih i dr.) na površini aluminijuma.
Ove prevlake imaju debljinu do 5 μm i imaju dva osnovna zadatka: povećanje adhezije (veze aluminijuma i organske prevlake) i značajno smanjenje filiformne korozije.
Postoji velik broj tehnoloških procesa pripreme površine aluminijuma, a u praksi su najčešće zastupljeni sledeći tehnološki procesi: kratka eloksaža, hromatizacija, hromatofosfatiranje, fosfatiranje, nehromatni postupci.
Površinska zaštita aluminijuma elektrohemijskim putem anodizacijom – eloksažom obično se vrši na modernim postrojenjima kapaciteta 24000 A koje odvijanjem procesa nekoliko desetina različitih kada garantuje ispunjenje strogih evropskih standarda „Qualanod".
Eloksaža se vrši po ton karti „Eurocolor" počev od prirodne boje aluminijuma, preko svetle bronze, srednje bronze i tamne bronze do crne i žute, a moguća je eloksaža aluminijumskih profila svih konfi guracija dužina do 6,5m i limova maksimalnih dimenzija 6,5m x 1,7m. Površinska zaštita aluminijuma elektrohemijskim putem anodizacijom – eloksažom obično se vrši na modernim postrojenjima kapaciteta 24000 A koje odvijanjem procesa u nekoliko desetina različitih kada garantuje ispunjenje strogih evropskih standarda „Qualanod". Debljina sloja eloksaža je obično 20 mikrona koliko je potrebno za spoljnu upotrebu aluminijumskih profila u građevinarstvu. Kapaciteti postrojenja su obično oko 10 tona aluminijumskih profila dnevno i projektovani su radi zadovoljenja vršenja usluga različitim naručiocima.
Mehaničke pripreme koje se vrši četkanjem profila savremenom visoko-produktivnom mašinama. Mašine su opremljene finim četkama od nerđajućeg čelika, koje uklanjanju nastali oksidni sloj aluminijuma i daju uniformni izgled značajne površine profila;
Hemijske pripreme kojom se vrši odmašćivanje i nagrizanje površine aluminijuma da bi se u kasnijoj fazi naneo kvalitetan sloj aluminijum oksida. Dodavanjem sredstava za satiniranje površine, na kraju ove faze dobija se fina svilenkasta površina aluminijuma;
Anodizacije (anodne oksidacije) – elektrohemijskog procesa kojim se površinski sloj metala pretvara u prevlaku aluminijum oksida, koja istovremeno ima zaštitnu, dekorativnu i funkcionalnu ulogu. Anodnom zaštitom aluminijuma i njegovih legura postiže se zaštita od korozije, električna izolacija, povećava otpornost na habanje, adheziona vezivnost koja je važna za eventualno kasnije nanošenje premaza, itd. Kvalitet anodnog sloja zavisi od kvaliteta aluminijuma, koncentracije elektrolita, temperature i gustine struje.
Značajno je da kontrola ovih parametara nije prepuštena samo ljudskom faktoru jer postoji kompjutersko programiranje i praćenje pomoću vitalnog dela postorjenja - pulsnog ispravljača. Pomoću njega se može ostvariti nadgledanje i upravljanje procesom anodizacije, ravnomernosti gustine struje, koncentracije rastvora, temperature, kao i debljine anodnog sloja. Kada je postignuta unapred zadata debljina sloja ispravljač se isključuje, a postignuti rezultati ostaju zapisani što omogućava izdavanje pisanih izveštaja o ostvarenom kvalitetu eloksiranja pojedinih šarži.
Elektrohemijskog bojenja – faze u kojoj se dobijaju sve boje eloksaže osim prirodne boje aluminijuma na taj način što se anodni sloj elektrohemijski boji solimametala.
Za ravnomernost boje potreban je ujednačen anodni sloj ostvaren u prethodnoj fazi anodne oksidacije, dobra koncentracija elektrolita i konstantna gustina struje. I u ovoj fazi upravljanje i kontrola se vrši pomoću kompjutera u kome je moguće postaviti do 70 različitih programa za nijansu boje, napon i vreme bojenja. To znači da se svi rastvori u tehnološkom procesu anodizacije automatski i konstantno doziraju prema unapred programiranom i zadatim parametrima. Ključna oprema u ovoj fazi je transformator koji omogućava ravnomerno bojenje velikih šarži u kupatilima za elektro bojenje. Njegova najveća prednost je sposobnost povećanja i prodora struje na zaklonjemin površinama.
Završnog siliranja - kvalitetnim trajnim zatvaranjem pora aluminijum oksida
Finalnog pakovanja profila - uvijanjem papirnom ili PVC trakom grupe od nekoliko profila u zavisnosti od njihove konfiguracije.
Oksidni filmovi spontano formirani na površini aluminijuma nemaju zadovoljavajuće mehaničke i korozione osobine. Površina aluminijuma je meka, pokrivena sa oksidnim filmom sive boje, koji se u kontaktu sa drugim predmetima lako skida. Ako bi se provela plastifikacija na takvom aluminijumu (prirodna površina aluminijumskih profila i limova), rezultati bi bli veoma slabi. Formirana organska prevlaka ne bi imala čvrtstu vezu sa površinom aluminijuma, organska prevlaka bi se nakon tvrdog dodira, pogotovu pri savijanju, odvajala od aluminijuma. Nakon sečenja aluminijumskog lima i profila, dolazilo bi vrlo brzo do intenzivne pojave filiformne korozije, koja dovodi do stvaranja „klobuka“ i odvajanja prevlake od površine aluminijuma na mestu sečenja.
U tehnološkom procesu pripreme površine aluminijuma značajne su dve tehnološke operacije: prva – uklanjanje sa površine aluminijuma spontano formiranih oksidnih filmova (čišćenje površine) druga- kontrolisano formiranje prevlaka (oksidnih, hromatnih, nehromatnih i dr.) na površini aluminijuma.
Ove prevlake imaju debljinu do 5 μm i imaju dva osnovna zadatka: povećanje adhezije (veze aluminijuma i organske prevlake) i značajno smanjenje filiformne korozije.
Postoji velik broj tehnoloških procesa pripreme površine aluminijuma, a u praksi su najčešće zastupljeni sledeći tehnološki procesi: kratka eloksaža, hromatizacija, hromatofosfatiranje, fosfatiranje, nehromatni postupci.
Površinska zaštita aluminijuma elektrohemijskim putem anodizacijom – eloksažom obično se vrši na modernim postrojenjima kapaciteta 24000 A koje odvijanjem procesa nekoliko desetina različitih kada garantuje ispunjenje strogih evropskih standarda „Qualanod".
Eloksaža se vrši po ton karti „Eurocolor" počev od prirodne boje aluminijuma, preko svetle bronze, srednje bronze i tamne bronze do crne i žute, a moguća je eloksaža aluminijumskih profila svih konfi guracija dužina do 6,5m i limova maksimalnih dimenzija 6,5m x 1,7m. Površinska zaštita aluminijuma elektrohemijskim putem anodizacijom – eloksažom obično se vrši na modernim postrojenjima kapaciteta 24000 A koje odvijanjem procesa u nekoliko desetina različitih kada garantuje ispunjenje strogih evropskih standarda „Qualanod". Debljina sloja eloksaža je obično 20 mikrona koliko je potrebno za spoljnu upotrebu aluminijumskih profila u građevinarstvu. Kapaciteti postrojenja su obično oko 10 tona aluminijumskih profila dnevno i projektovani su radi zadovoljenja vršenja usluga različitim naručiocima.
Mehaničke pripreme koje se vrši četkanjem profila savremenom visoko-produktivnom mašinama. Mašine su opremljene finim četkama od nerđajućeg čelika, koje uklanjanju nastali oksidni sloj aluminijuma i daju uniformni izgled značajne površine profila;
Hemijske pripreme kojom se vrši odmašćivanje i nagrizanje površine aluminijuma da bi se u kasnijoj fazi naneo kvalitetan sloj aluminijum oksida. Dodavanjem sredstava za satiniranje površine, na kraju ove faze dobija se fina svilenkasta površina aluminijuma;
Anodizacije (anodne oksidacije) – elektrohemijskog procesa kojim se površinski sloj metala pretvara u prevlaku aluminijum oksida, koja istovremeno ima zaštitnu, dekorativnu i funkcionalnu ulogu. Anodnom zaštitom aluminijuma i njegovih legura postiže se zaštita od korozije, električna izolacija, povećava otpornost na habanje, adheziona vezivnost koja je važna za eventualno kasnije nanošenje premaza, itd. Kvalitet anodnog sloja zavisi od kvaliteta aluminijuma, koncentracije elektrolita, temperature i gustine struje.
Značajno je da kontrola ovih parametara nije prepuštena samo ljudskom faktoru jer postoji kompjutersko programiranje i praćenje pomoću vitalnog dela postorjenja - pulsnog ispravljača. Pomoću njega se može ostvariti nadgledanje i upravljanje procesom anodizacije, ravnomernosti gustine struje, koncentracije rastvora, temperature, kao i debljine anodnog sloja. Kada je postignuta unapred zadata debljina sloja ispravljač se isključuje, a postignuti rezultati ostaju zapisani što omogućava izdavanje pisanih izveštaja o ostvarenom kvalitetu eloksiranja pojedinih šarži.
Elektrohemijskog bojenja – faze u kojoj se dobijaju sve boje eloksaže osim prirodne boje aluminijuma na taj način što se anodni sloj elektrohemijski boji solimametala.
Za ravnomernost boje potreban je ujednačen anodni sloj ostvaren u prethodnoj fazi anodne oksidacije, dobra koncentracija elektrolita i konstantna gustina struje. I u ovoj fazi upravljanje i kontrola se vrši pomoću kompjutera u kome je moguće postaviti do 70 različitih programa za nijansu boje, napon i vreme bojenja. To znači da se svi rastvori u tehnološkom procesu anodizacije automatski i konstantno doziraju prema unapred programiranom i zadatim parametrima. Ključna oprema u ovoj fazi je transformator koji omogućava ravnomerno bojenje velikih šarži u kupatilima za elektro bojenje. Njegova najveća prednost je sposobnost povećanja i prodora struje na zaklonjemin površinama.
Završnog siliranja - kvalitetnim trajnim zatvaranjem pora aluminijum oksida
Finalnog pakovanja profila - uvijanjem papirnom ili PVC trakom grupe od nekoliko profila u zavisnosti od njihove konfiguracije.
Нема коментара:
Постави коментар